Priznanje
Ja nemam tačan podatak o broju ljudi na planeti Zemlji. I nemam tačan podatak da li postoji svet izvan ovog našeg sveta. I ne poznajem granice Svemira, niti koliko godišnje litara kiše padne. Ne znam kolika je ljubav među ljudima, koliko je mržnje, i da li se to zaista može izmeriti? Ne znam da li je bitno političko ili versko opredeljenje, niti znam razlog zbog kojeg ljudi ratuju. Ne znam koliko je nafta zaista značajna, ni koliko se para provlači na svetskim bankovnim računima, da li su neki izbori namešteni ili nisu, da li su neprofitne organizacije zaista neprofitne?
Ja ne znam koja je zemlja najbogatija, niti poznajem svetske standarde, i da li je novac zaista mera boljitka? Ne znam ko uopšte postavlja standarde i ko postavlja ljude iza tih standarda i da li je iko kompetentan za postavljanje bilo čega? Ne znam da li se raspitivanje o pojedinostima smatra radoznalošću ili opterećivanjem? Ne znam zašto je pitanje "kako si?" postalo danas čudno i ne znam šta danas predstavlja pojam moralnosti i tolerancije. Ne znam koja su pravila pristojnog ponašanja, ko postavlja ta pravila i zašto. Ne znam kako je svet izgledao pre mog detinjstva i zašto su ljudi skloni mržnji? Ne znam šta me u budućnosti čeka, niti datum moje smrti. Ne znam koliko mogu da volim, da ostanem ravnodušna ili budem neko drugi. Ne poznajem svoje granice izdržljivosti, granice stvaralaštva ili granice domašaja.
Ne znam koliko "ne znam" i ne znam da li postoji neko ko zna sve.
A šta znam?
Znam svoje ime i prezime, datum rođenja, porodicu, svoja dosadašnja dostignuća i još par stvari. Znam za neke uspomene, neke ljude koji su ih napravili i otišli, znam za neke životinje koje su mi pružile iskrenije poglede nego svi ti ljudi i znam da je nebo uvek plavo ali svaki put graciozno na drugačiji način.
Znam da istina može imati više strana, znam da ljudi mogu imati više emocija u isto vreme... i znam da postojim.
Kada bi svi ljudi na ovom svetu vagali svoje znanje, koliko kilograma bi bilo teško to neznanje onda?
